Odgovor na niz pitanja, iz teksta, je u označavanju trenutaka zaokreta političkog pravca. Politički pravac zahteva određen tip "aparatčika" za vladavinu. Posle Broza, njegovih još lošijih kopija, zatim Miloševića i poslednjih petooktobarskih revolucionara, ograničiću se samo na poslednje. Nije to bilo ništa novo, već varijacija na istu temu, pokojni predsednik Demokratske stranke je svojevremeno izjavio da mi-domoroci ne znamo ništa da radimo, te privredu treba prepustiti onome ko zna. I tada je normalno usledila privatizacija, najgora i najneprijateljskija po ekonomiju države. Ja mislim da je ova izjava bila samo privremena, ali razvoj događaja je izgurao nastavljače, ako ne i tvorce, ove misli - GRUPU. Na moju veliku žalost g.Koštunica je GRUPU, prihvatio u okrilje svoje vlade. Ni on, kao ni Đinđić nisu videli da gaje zmiju u nedrima. Uporno sam tvrdio jednom poslaniku DSS-a da će GRUPA i uvođenje g.Cekića u radio-difuznu agenciju, neminovno dovesti do marginalizacije svega pametnog. Da ćemo postati i duhovna i ekonomska sirotinja, koju će oduvati prvi veći vetar na Balkanu. Nije još kasno za novi zaokret, ali sada treba dobro promisliti. Vreme nam ne ide na ruku.
Preporuke:
0
0
2
ponedeljak, 08 decembar 2008 11:13
brm
ODLIČAN TEKST ..prečesto zaboravljamo da su temelji demokratskog sistema kompetentnost (građanin ustupa svoje parče vlasti nekom koga bira i za koga na osnovu verodostojnih informacija zaključi da je stručniji i sposobniji da sprovede njegove ideje) i jednako pravo glasa SVIH građana...ništa ood toga više ne postoji u većini "demokratskih" zemalja sveta pa tako ni u Srbiji - "verodostojne" informacije daju lobistički mediji, stručnjaci - kreatori su zamenjeni sprovodiocima tuđih zamisli, a pravo svakog pojedinačnog građanina zamenjeno je kolektivnim ljudskim pravima proizvoljnih ideoloških kolektiviteta, nacionalnih i seksualnih manjina, koje prerastaju u većinu (u Crnoj Gori preko 60% stanovništva su deklarisani kao pripadnici nacionalnih manjina, u V.Britaniji 65% stanovništva ima statust neke manjine). 9.marta smo se tukli sa policijom boreći se za demokratski sistem i (SRPSKU) nacionalnu državu (istorijski jedini poznat okvir za demokratski sistem) a dobili smo teror "lidera" i podobnih kolektiviteta.
Preporuke:
0
0
3
ponedeljak, 08 decembar 2008 15:56
Slobodan
S velikom paznjom iscitavam tesktove na stranicama ovog veb-sajta. Ne mogu a da ne postavim pitanje na glas - Da li je zaista sve tako crno, tako bezizgledno, bezizlazno???
Sa ogromnom vecinom tekstova se gotovo u potpunosti slazem i to me cini sve nespokojnim. Sto ih vise citam sve se losije osecam...
U r/evoluciju kao socioloski "fenomen" ne verujem. Sta nam ostaje?!
Preporuke:
0
0
4
ponedeljak, 08 decembar 2008 22:49
Andromeda
Tekst je odlican, zapocinje raspravu o velikoj temi.
Ono sa cime se ne bih slozio je procena da jos uvek imamo vrhunske strucnjake u raznim oblastima (odakle li je doslo ono 3-4%?). Na zalost sada vidimo cenu koju placamo za masovnu emigraciju obrazovane populacije 90-tih - strucnih ljudi jednostavno nema (ne dovoljno, nego ni blizu; na stranu koliko bi se izborili da odlucuju od "politicki izuzetnih" i slicnih).
A kada bi autor priznao realnost da strucnjaka nema vise u Srbiji, to bi odmah otvorilo sledecu povezanu veliku temu: sta kao drustvo radimo na tome da omogucimo povratak obrazovane emigracije (i sprecimo dalji odliv). Ovo pomalo deluje kao utopija, ali stvarnost je da nam nisu sjajne perspektive ako bar deo obrazovanih ljudi (i njihove dece) ne vratimo. Sto se povecava broj godina koliko su emigranti van zemlje, sanse za povratak su sve manje. Ali cela stvar nije beznadezna: vecina emigranata ima zelju da se vrati.
Uostalom ima zemalja koje se relativno uspesno bore sa tim problemom, pa mozemo da ucimo na njihovim primerima. Npr. Mexico (koji je u jako teskoj poziciji jel zbog NAFTA sporazuma strucnjacima iz Mexica je jednostavno da predju da rade u USA) je minimizovao ovaj problem poreskim sistemom koji omogucava strucnjacima da imaju plate slicnog reda velicine kao da rade u USA (po cenu neravnomerne distribucije prihoda).
Da li kod nas postoji i jedna ekonomska studija koja analizira ekonomsku korist od povratka svakog obrazovanog emigranta (i njegove porodice) kratkorocno i dugorocno za Srbiju?
Preporuke:
0
0
5
ponedeljak, 08 decembar 2008 22:56
Zocha
Dobar naslov. Odnosi se i na sudije za koje ste u Vasem proslom clanku rekli da - ne znaju i da je to njihov osnovni problem. Dakle - beznadje?
Preporuke:
0
0
6
utorak, 09 decembar 2008 11:26
Branko Pavlović
Oko postojanja stručnjaka kod nas, ne dovodeći u pitanje stav da nam je svaki stručnjak dragocen.
Postoji tzv. "sci lista". Lista međunarodno priznatih stručnih časopisa u svetu. Oni su međusobno rangirani po tzv."impakt faktoru". Ako je faktor 1, časopsi je srednjeg uticaja. Ako je iznad 1, on je u gornjoj polovini i obrnuto. Jasno je da su oni sa 2, 3 i više u samom vrhu. Ali sama činjenica da je nečiji rad objavljen u međunarodno priznatom časopisu je uspeh.
Ako po tom, dakle sasvim objektivnom kriterijumu, pogledamo šta je sa našim profesorskim kadrom onda ćemo videti veoma velike disproporcije. Tako su nam fizičari, hemičari, farmaceuti itd. odlični. Potpuno uporedivi sa kolegama u svetu. Matematičari su dobri, moglo bi bolje,kao i medicinari, do recimo rudarsko geološkog, saobraćajnog i ekonomskog fakulteta koji su po ovom kriterijumu baš loši.
Postoji problem rangiranja nekih profesija, npr. pravnika. Ali i bez ovako objektivnog kriterijuma jasno je da kvalitet na tim fakultetima pada, da upisujemo neverovatno veliki i sasvim nepotreban borj studenata svake godine i da je kriterijum na različitim fakultetima tako veliki da te diplome uopšte ne garantuju minimum neophodnog znanja. U takvim situacijama jedino rešenje je da se posle završenog fakulteta za one koji žele da budu sudije ( možda i za tužioce) uvede dodatna jedna škola za celu Srbiju u trajanju od 2-3 godine na kojoj bi skoncentrisali najkvlaitetnije kadrove koje imamo i gde se godišnje ne bi moglo upisati više od 100 polaznika. Nešto što bi se radilo po uzoru na Francusku. I tako od profesije do profesije rešavati ključno pitanje: kako da dupliramo za 10 godina broj istraživača ( mi smo oko 2,7 na hiljdu stanovnika, EU je prosečno 5,6, a Finska 12) i kako da niži stručni kadrovi, takođe stručnjaci, to stvarno i budu.
Preporuke:
0
0
7
četvrtak, 11 decembar 2008 09:26
Srboljub Savic
Pored opste degradacije strucnosti i favorizovanja partijskih - podobnih - korisnih u svetu, Srbija je "brisanjem" generacija i podsticanjem emigracije
dosla u tuznu situaciju. Nikad (ili bar ne za zadnjih 100-tinak godina) nismo razvijali kriterijume, vec "autoritete po polozaju" Ako pogledamo SAD, gde se vec veoma dugo gaji
sposobnost (zato fakulteti prednjace u inovacijama) cak i kad su one usmerene na razaranje (Srbiju su sasvim uspesno razorili, dopunski angazujuci nase "razarace") vidimo
rezultate u mnogim oblastima nauke. Nije mnogo drukcije ni u Japanu (a ni kineski rezultati nisu plod slucajnosti). Ono sto je u Srbiji najteze je sto ne znamo da
li oremo, gradimo ili ... Kako i "zaradjujemo" na neidentifikovan nacin, ne mozemo ni da izmerimo strucnost i sposobnost.
Cinjenica je da imamo i strucne i sposobne u mnogim oblastima, ali u potpuno neorganizovanom drustvu i otsustvu sistema, rasturamo i to malo.Tema clanka zasluzuje prostor serije napisa i komentara, ako zelimo da sve to da neke rezultate. Cilj bi bio otslikavanje (sto objektivnije) stanja i trasiranje puteva prevazilazenja - poboljsanja.
Najlakse je (sebe ne iskljucujem) nevezano kritikovati. Bilo bi jos vrednije, ostvariti materijal za podsticaj SANU i drugih institucija. Nazalost, svestan sam da smo i ono malo institucija - gnezda strucnjaka, sto razorili, sto gurnuli u "socijalu", a strucan posao prepustili politicarima i politikantima. Spreman sam, svojim skromnim mogucnostima, da dam doprinost nekom osmisljenom radu.
S postovanjem,
Srbojub Savic
Preporuke:
0
0
8
petak, 12 decembar 2008 14:42
Branko pavlović
Namera mi je bila da razotkrijemo problem. Naravno da su date samo naznake rešenja i potpuno se slažem da sve to zahteva zajednički napor da bi se iznedrio koncept rešenja.
Moja razmišljanja idu u nekoliko pravaca: Vrhunski istraživači moraju dobiti potpunu finansijsku podršku države (i u stanovima i u dodatnoj plati) kako bi svaki od njih posvetio više pažnje radu sa doktorantima i doktorima nauka koji su na početku svoje istraživačke delatnosti. Na taj način naglo bismo dobili i značajno više istraživača.
Kod fakulteta moramo značajno sprovesti koncentraciju znanja na manjem broju fakulteta. Značajano povećati zahteve prema studentima i obavezno gro generacije usmeriti na prirodne nauke.
Kod srednjih škola moramo razviti veći broj elitnih srednjih škola koje bi u potpunosti finansirala država i na kojima bi talentovana deca iz svih slojeva društva imala potpunu državnu materijalnu pomoć.
Istovremeno moramo stipendirati talentovane za studiranje na najboljim fakultetima u inostranstvu.
Ukratko, pored volje i znanja neophodno je da država obezbedi novac. To znači da ako se ide ovim putem vođenja makroekonomske politike rešenje uopšte nije moguće. Potreban je bitno novi pristup koji u budžetu trajno stvara prostor za neophodna dodatna ulaganja u obrazovanje i nauku. Ključni pravac je već rešen i postoji u formi zakonskog predloga koji smo radili. Ali to je neka druga tema i o tome drugom prilikom. Za vas je važno da znate da je bez novih poreza potpuno moguće obezbediti sva potrebna sredstva.
Preporuke:
0
0
9
nedelja, 14 decembar 2008 01:11
T.D.B.
Odličan tekst i dosadašnji komentari. Ova tema je bila, jeste i biće ubuduće veoma bitna za Srbiju, ali je neophodno da ona bude predmet interesovanja, razumevanja i delovanja onih koji su na vlasti. Drago bi mi bilo da ovaj tekst bude podsticaj za seriju narednih napisa i komentara, sa nadom da se ova oblast što pre razumnije uredi. Pošto je do sada pretežno bilo reči o obrazovanju, ja bih ukazao na potrebu osvetljavanja problema nedovoljnog korišćenja već raspoloživog potencijala znanja i radnog iskustva. Ovo iz razloga što sam bio svedok toga u toku svog radnog veka u jednoj proizvodnoj organizaciji (pominjano u smislu nekompetentnih lidera). Suština ovog problema se svodi na nedovoljnoj primeni, po mom mišljenju, jedne od najboljih definicija savremenog menadžmenta, izrečenoj u SAD-u. Njen autor je veoma poznat teoretičar menadžmenta, Peter Drucker, dobitnik “Presidential Medal of Freedom“ 2002.god. Ona glasi: “Supplying knowledge to find out how existing knowledge can best be applied to produce results is, in effect, what we mean by management” (jedna od izdatih knjiga ovog autora je bila “Best-Seller” u SAD-u 2006.god.). Uverio sam se da se toga ne pridržavaju ni novi inostrani vlasnici naših firmi, što je u saglasnosti sa navodima iz ovog teksta (Ekonomska kriza je do srži ogolila njihovo inostrano neznanje, a mi pouzdano znamo da ih nikakav naš nacionalni interes ne zanima). U vezi sa ovim, setio sam se poziva Slobodana Milosavljevića od pre oko dve godine (tada predsednika Privredne Komore Srbije): „budimo ekonomske patriote“. I da hoćemo i da nam se pruži prilika za to, kako doprineti nacionalnim interesima u firmama sa inostranim vlasnicima?.
Preporuke:
0
0
10
utorak, 16 decembar 2008 00:49
Mladen
Gospodine Pavloviću,
šta bi sa vašim sajtom srbija-inicijativa.org? Sabotaža?
Preporuke:
0
0
11
sreda, 17 decembar 2008 15:43
Branko Pavlović
:-) Drago mi je Mladene što nas pratite. Nije sabotaža. To je sajt koji smo imali kada smo u januaru 2007. kao grupa građana učestvovali na izborima, i gde je pisalo o našim aktivnostima, programu, načinu razmišljanja... Nije zatvoren jer je sve što tamo piše neobično aktuelno i dalje.
.jpg)
Sa ogromnom vecinom tekstova se gotovo u potpunosti slazem i to me cini sve nespokojnim. Sto ih vise citam sve se losije osecam...
U r/evoluciju kao socioloski "fenomen" ne verujem. Sta nam ostaje?!
Ono sa cime se ne bih slozio je procena da jos uvek imamo vrhunske strucnjake u raznim oblastima (odakle li je doslo ono 3-4%?). Na zalost sada vidimo cenu koju placamo za masovnu emigraciju obrazovane populacije 90-tih - strucnih ljudi jednostavno nema (ne dovoljno, nego ni blizu; na stranu koliko bi se izborili da odlucuju od "politicki izuzetnih" i slicnih).
A kada bi autor priznao realnost da strucnjaka nema vise u Srbiji, to bi odmah otvorilo sledecu povezanu veliku temu: sta kao drustvo radimo na tome da omogucimo povratak obrazovane emigracije (i sprecimo dalji odliv). Ovo pomalo deluje kao utopija, ali stvarnost je da nam nisu sjajne perspektive ako bar deo obrazovanih ljudi (i njihove dece) ne vratimo. Sto se povecava broj godina koliko su emigranti van zemlje, sanse za povratak su sve manje. Ali cela stvar nije beznadezna: vecina emigranata ima zelju da se vrati.
Uostalom ima zemalja koje se relativno uspesno bore sa tim problemom, pa mozemo da ucimo na njihovim primerima. Npr. Mexico (koji je u jako teskoj poziciji jel zbog NAFTA sporazuma strucnjacima iz Mexica je jednostavno da predju da rade u USA) je minimizovao ovaj problem poreskim sistemom koji omogucava strucnjacima da imaju plate slicnog reda velicine kao da rade u USA (po cenu neravnomerne distribucije prihoda).
Da li kod nas postoji i jedna ekonomska studija koja analizira ekonomsku korist od povratka svakog obrazovanog emigranta (i njegove porodice) kratkorocno i dugorocno za Srbiju?
Postoji tzv. "sci lista". Lista međunarodno priznatih stručnih časopisa u svetu. Oni su međusobno rangirani po tzv."impakt faktoru". Ako je faktor 1, časopsi je srednjeg uticaja. Ako je iznad 1, on je u gornjoj polovini i obrnuto. Jasno je da su oni sa 2, 3 i više u samom vrhu. Ali sama činjenica da je nečiji rad objavljen u međunarodno priznatom časopisu je uspeh.
Ako po tom, dakle sasvim objektivnom kriterijumu, pogledamo šta je sa našim profesorskim kadrom onda ćemo videti veoma velike disproporcije. Tako su nam fizičari, hemičari, farmaceuti itd. odlični. Potpuno uporedivi sa kolegama u svetu. Matematičari su dobri, moglo bi bolje,kao i medicinari, do recimo rudarsko geološkog, saobraćajnog i ekonomskog fakulteta koji su po ovom kriterijumu baš loši.
Postoji problem rangiranja nekih profesija, npr. pravnika. Ali i bez ovako objektivnog kriterijuma jasno je da kvalitet na tim fakultetima pada, da upisujemo neverovatno veliki i sasvim nepotreban borj studenata svake godine i da je kriterijum na različitim fakultetima tako veliki da te diplome uopšte ne garantuju minimum neophodnog znanja. U takvim situacijama jedino rešenje je da se posle završenog fakulteta za one koji žele da budu sudije ( možda i za tužioce) uvede dodatna jedna škola za celu Srbiju u trajanju od 2-3 godine na kojoj bi skoncentrisali najkvlaitetnije kadrove koje imamo i gde se godišnje ne bi moglo upisati više od 100 polaznika. Nešto što bi se radilo po uzoru na Francusku. I tako od profesije do profesije rešavati ključno pitanje: kako da dupliramo za 10 godina broj istraživača ( mi smo oko 2,7 na hiljdu stanovnika, EU je prosečno 5,6, a Finska 12) i kako da niži stručni kadrovi, takođe stručnjaci, to stvarno i budu.
dosla u tuznu situaciju. Nikad (ili bar ne za zadnjih 100-tinak godina) nismo razvijali kriterijume, vec "autoritete po polozaju" Ako pogledamo SAD, gde se vec veoma dugo gaji
sposobnost (zato fakulteti prednjace u inovacijama) cak i kad su one usmerene na razaranje (Srbiju su sasvim uspesno razorili, dopunski angazujuci nase "razarace") vidimo
rezultate u mnogim oblastima nauke. Nije mnogo drukcije ni u Japanu (a ni kineski rezultati nisu plod slucajnosti). Ono sto je u Srbiji najteze je sto ne znamo da
li oremo, gradimo ili ... Kako i "zaradjujemo" na neidentifikovan nacin, ne mozemo ni da izmerimo strucnost i sposobnost.
Cinjenica je da imamo i strucne i sposobne u mnogim oblastima, ali u potpuno neorganizovanom drustvu i otsustvu sistema, rasturamo i to malo.Tema clanka zasluzuje prostor serije napisa i komentara, ako zelimo da sve to da neke rezultate. Cilj bi bio otslikavanje (sto objektivnije) stanja i trasiranje puteva prevazilazenja - poboljsanja.
Najlakse je (sebe ne iskljucujem) nevezano kritikovati. Bilo bi jos vrednije, ostvariti materijal za podsticaj SANU i drugih institucija. Nazalost, svestan sam da smo i ono malo institucija - gnezda strucnjaka, sto razorili, sto gurnuli u "socijalu", a strucan posao prepustili politicarima i politikantima. Spreman sam, svojim skromnim mogucnostima, da dam doprinost nekom osmisljenom radu.
S postovanjem,
Srbojub Savic
Moja razmišljanja idu u nekoliko pravaca: Vrhunski istraživači moraju dobiti potpunu finansijsku podršku države (i u stanovima i u dodatnoj plati) kako bi svaki od njih posvetio više pažnje radu sa doktorantima i doktorima nauka koji su na početku svoje istraživačke delatnosti. Na taj način naglo bismo dobili i značajno više istraživača.
Kod fakulteta moramo značajno sprovesti koncentraciju znanja na manjem broju fakulteta. Značajano povećati zahteve prema studentima i obavezno gro generacije usmeriti na prirodne nauke.
Kod srednjih škola moramo razviti veći broj elitnih srednjih škola koje bi u potpunosti finansirala država i na kojima bi talentovana deca iz svih slojeva društva imala potpunu državnu materijalnu pomoć.
Istovremeno moramo stipendirati talentovane za studiranje na najboljim fakultetima u inostranstvu.
Ukratko, pored volje i znanja neophodno je da država obezbedi novac. To znači da ako se ide ovim putem vođenja makroekonomske politike rešenje uopšte nije moguće. Potreban je bitno novi pristup koji u budžetu trajno stvara prostor za neophodna dodatna ulaganja u obrazovanje i nauku. Ključni pravac je već rešen i postoji u formi zakonskog predloga koji smo radili. Ali to je neka druga tema i o tome drugom prilikom. Za vas je važno da znate da je bez novih poreza potpuno moguće obezbediti sva potrebna sredstva.
šta bi sa vašim sajtom srbija-inicijativa.org? Sabotaža?